Наша виртуелна библиотека богатија је за осам нових прилога из области медијских студија и психологије. У оквиру сегмента Образовни материјали од данас можете пронаћи одабрана поглавља из најновијих издања IP Clio:
- Поглавље „Фазе пројектног учења у раном детињству“ из књиге Саре Лев, Аманде Кларк и Ерин Старки Пројектно учење за предшколски и млађи школски узраст (Clio, 2022);
- поглавља „Правило слонова“ и „Гласајте за мене“ из књиге Џонатана Хајта Психологија морала,
- поглавља „Настанак индустрије видео-игара“ и „Видео-игре почетком XXI века“ из књиге Манојла Маравића Тотална историја видео-игара и
- поглавље „Директива ЕУ о ауторском праву у информационом друштву“ из књиге Андреја Савина Дигитална прав(д)а.
Ova zanimljiva studija otkriva mnoge inovacije i nove formate objavljivanja knjiga. Takođe ukazuje na razvoj tehnologije pisanja, kreativne eksperimente o fizičkim oblicima knjiga. Bavi se i strategijama čitanja, biblioterapijom i bibliofobijom, metodama „ždranja“ i „klanja“ knjiga, parakritičarima i ekspertokratijom, problemima grafomanije, plagijarizma, piraterije…
Sistematična razrada modela novih usluga koje javna biblioteka može da uvede u cilju odgovornog i kvalitetnog angažmana u svakodnevnom životu svoje zajednice a koji se odnose na slobodan pristup informacijama od javnog značaja – ključna je tema ove publikacije. Počev od osvrta na instituciju javne biblioteke, njene uloge i mesta u pravnom i bibliotečko–informacionom sistemu Srbije, ljudskih prava, pravnog aspekta instituta “slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja”, preko istorijskog i aktuelnog pregleda tzv. FOI legislative u svetu i Srbiji – publikacija jasno ukazuje na neraskidivu vezu između prava građana i javnih biblioteka. Centralni deo publikacije donosi značajne rezultate istraživanja koje je autorka sprovela u matičnim javnim bibliotekama Srbije o stepenu njihove spremnosti da odgovore novim zahtevima svoje zajednice u oblasti novih prava građana povodom informacija, kao i spremnost bibliotekara da novoj ulozi odgovore u skladu sa sistemskim rešenjima na državnom nivou. Autorka je došla do zaključka da javne biblioteke paralelno sa svojom tradicionalnom ulogom mogu preuzeti i nove usluge za građane i postati neka vrsta “pristupne stanice” za građane svojih sredina.
