Библиотека плус основана је као невладина организација 2000. године с циљем да се реализује претходно установљен програмски пакет намењен библиотекарима и библиотекама, као и сродним институцијама и запосленима у њима. Сви програми подразумевају различите облике сталног истраживања и образовања да би се мотивисало, побољшало и осавременило стручно деловање и пословање институција „чувара памћења“ у условима наглог преласка окружења на електронске услуге и на тржишну оријентацију.
Кроз програме Школе Библиотека Плус прошло је више од 900 библиотекара из свих типова библиотека, кроз серију изузетно иновативних курсева и радионица одржаних у периоду 2001-2006.
Прихватајући императиве информационог, односно друштва знања и разумевајући померање тежишта у развоју креативних индустрија Библиотека Плус своје активности иновира и усклађује са историјским, социјалним и технолошким променама улоге књиге и оних који се превасходно њоме баве: издавача, библиотекара и читалаца. Изучавање културе младих, анализа нових друштвених трендова и очекивања од установа културе, расправе о спорним друштвеним питањима, дешифровање медијске комуникације и манипулације у обликовању јавног мишљења главни су извори иновација.
Удружење осмишљава и изводи различите пројекте у области свог деловања и окупља научне и стручне раднике за рад на истраживачким, стручним и образовним пројектима. Организује стручне скупове, саветовања, семинаре и друге облике образовања и стручног усавршавања.
У организацији предавања као и у реализацији других пројеката Библиотека Плус је током година сарађивала са Издавачком кућом Клио, Универзитетом уметности, Факултетом политичких наука, Филозофским, Филолошким и Правним факултетом, Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Библиотеком града Београда, библиотекама у Србији, Заједницом библиотека Универзитета у Србији, Друштвом школских библиотекара, библиотеком Гете Института, Народним музејом, Музејом града Београда, Кинотеком, Коларчевом задужбином, Београдском филхармонијом, музичким школама, Београдским драмским позориштем, Културним центром Београда, центрима за културу, музејима, галеријама, фестивалским организацијама, РТС-ом, редакцијом часописа Сарајевске свеске, као и часописом Кодови словенских култура.